Vodič kroz DIY poklone i dekoracije #2

Hallo Leute♥

Ovoga puta vam predstavljam mog najnovijeg druga koji bi rado ugledao svoju braću i sestre u vašim domovima. Presklatka dekoracija, ali i kao poklon bi obradovao mnoge!☺

 Biće vam potrebno:
Jedna bela čarapa
Jedna šarena čarapa
Pirinač
Dugmići, plastelin, perlice za dekoraciju (ili šta god još pronađete)
Lepak
Gumice za tegle
Makaze
Čaša* (kao pomoćno sredstvo)

Prvo počnite sa belom čarapom. Isecite je kao što je prikazano na slici, u zavisnosti od toga da li je u pitanju kratka ili duga čarapa. Ostali koraci su dalje isti za obe vrste čarapa.

Kada ste je iskeli prevrnite je i jedan kraj vežite gumicom za teglu, pa ponovo prevrnite.

Sada sledi punjenje u kom je meni dosta pomogla čaša. Sipajte pirinač u času, na njeno grlo navucite čarapu i pažljivo okrenite, pridržavajući ivice čarape kako se sve ne bi prosulo.  Meni je bilo potrebno oko pola kilograma pirinča.Sa punjenjem prestajete kada budete ocenili da vam je ostalo prostora taman da ponovo vežete čarapu. Kada ste je vezali i na vrhu, potrebno je da navučete još jednu gumicu za teglu kako biste dovojili glavu od tela. Tu je najteži deo posla gotov. Sada vam je samo ostalo da ga ukrasite po želji!

Kaapicu i šal napravite od čarape u boji, tako što ćete iseći kao na slici ispod.

Oči, nos, dugmiće i usta vam ostavljam vašem izboru! Zabavite se!

Ako odlučite da napravite ovog preslatkog Sneškića, očekujem sliku!♥

V.

E-mail: compliment.my.brain@gmail.com
Facebook: Pametno dete

7 stvari do 2017. godine

Već polako ulazimo u drugu polovinu poslednjeg meseca ove godine. Školu završavam za dve nedelje, a samim tim su i praznici bliže. Ova godina je proletela mnogo brže i od prošle, ali neću dozvoliti da mi ovih poslednjih par nedelja tako umakne. Zato je tu lista uz koju ću, nadam se, imati još par nezaboravnih događaja iz 2016. godine.

♥ Ukrasiti svoj ćošak sobe

Verujem da smo svi barem jednom sanjali da imamo savršenu sobu kao sa neke tumblr slike, ispunjenu fotografijama, lampicama, svećama... Nažalost, svoju sobu nemam, ali zato imam svoj ćošak i potrudiću se da i on uskoro zablista u prazničnim notama!

♥ Napraviti fotošuting

Prošlog meseca sam prvi put izašla sa nekim sa namerom da ga fotografišem i moram vam priznati da sam baš uživala. Jedva čekam da tako nešto ponovim, makar i sama.☺

♥ Otići kod lekara

Prošlo je dve nedelje od kada sam trebala da odem na kontrolu kod zubara, ali moj strah me je sprečio da sebi zakažem termin. To pod hitno mora da se promeni! Takođe, bilo bi dobro uraditi pregled krvne slike i takve neke stvari, koje služe za prevenciju.

♥ Obaviti prazničnu kupovinu
Definitivno moja omiljena stvar! Za mene ne postoji ništa lepše od osećaja kada osobe otvaraju poklone koje sam im sa pažnjom birala.

♥ Pogledati barem 5 filmova
Od kako je počela škola, moje vreme za uživanje je minimalno, tako da čim budem u prilici treba sve da nadoknadim!

♥ Početi sa fizičkom aktivnošću
Već i vrabci na grani znaju koliko puta sam rekla da treba da promenim svoj stil života, barem što se ishrane i vežbanja tiče. Ishranu sam zaista poboljšala, ali fizička aktivnost... Ne mogu baš da se pohvalim. Mogla bih barem svako drugo veče da prošetam jedan krug.

♥ Pročitati barem 5 knjiga
Pored ne-gledanja filmova, ni knjige se nisu baš čitale. Imam ih pregršt na policama i samo čekaju da ih pročitam!

Šta vi planirate da uradite do kraja ove godine?

Napišite mi u komentarima, volela bih da pročitam.♥

E-mail: compliment.my.brain@gmail.com
Instagram: @princesskrofnica

Korak po korak

Iz sna me trza užasavajući zvuk alarma, koji već nedeljama želim da promenim. Isključujem ga, telefon stavljam pod ćebe i zajedno sa njim nastavljam da spavam. U narednom trenutnku već je 6 i 25 i užurbano skačem iz kreveta i shvatam da sam se ponovo uspavala. Peti put ove nedelje. Odlazim do kupatila, umivam se, perem zube i oblačim odeću. Razmišljam kako ne želim da odem u školu i kako bi sve bilo mnogo lepše da se vratim u krevet i prespavam ovaj dan.

Tu misao mi razbije pogled na sat koji je već prikazivao dvadeset do sedam. Ulećem u kuhinju sa namerom da brzinski napravim sendviče za užinu. Shvatam da nema mog hleba, već samo onog sa pšeničnim brašnom koje ne konzumiram zbog posebnog načina ishrane. Setim se da sam rekla da ne treba da se kupi već da ću da ja sama ispeći. I to sam zaboravila. Udahnem duboko i odlučim da ću užinu kupiti u zdravoj hrani. Uzimam jaknu, šal i torbu, pozdravljam se sa tatom i silazim niz stepenice. Što sam niže, to je hladnije. Otvaram vrata ulaza i hladan vazduh me udara u lice.

Ne mogu da verujem koliko je hladno. Stavljam slušalice u uši i čekam bus. Njega nema sedam minuta i već se osećam kao kockica leda. Od hladnoće počinju da mi idu suze na oči i preostalih par minuta čekanja busa mi se čini kao večnost. Toliko mi je hladno i toliko sam umorna da to prerasta u nervozu. Još prvi čas imam pismeni! Imala sam želju da odustanem od svega. Želela sam da me zemlja proguta i vrati kada sve prođe. Ipak, ništa od toga se nije dogodilo. 

Ulazim u bus u koji jedva stajem, što me još više iznervira i već sam na ivici suza. Koncentrišem se na reči pesme koja trešti iz mojih slušalica. Tako se i ta naporna vožnja završava. 

Izlazim iz busa i počinjem da se krećem ka školi do koje ima još desetak minuta hoda. Još uvek mi je hladno i imam još veću želju da se sve završi. Ali opet ništa.

Udahni. Izdahni. Korak po korak. 

Ponavljam sebi u glavi korak po korak sve dok ne stignem do škole i shvatam da sam jednu prepreku danas već prešla - užasnu hladnoću i umor.

Izlazim sa časa, pismeni je napisan. To mi ne predstavlja nikakvo olakšanje pošto znam da i sledećih par časova imam razne testove i ispitivanja. Opet sebi ponavljam korak po korak. I zamislite sve je bilo završeno, a ja sam mogla da krenem natrag svojoj kući i svom krevetu. 

I ma koliko vam se činilo da je nešto previše strašno i nemoguće za vas, samo ponovite: Korak po korak. Sekund po sekund. Čas po čas. Dan po dan. Mesec po mesec. Godina po godina. Svako novo jutro će nam sa sobom donesti nove izazove i avanture i ne treba da se trudimo da ih izbegnemo, jer će nas one kad-tad stići. Samo hrabro! I ne zaboravite: korak po korak! Sve je moguće.

E-mail: compliment.my.brain@gmail.com

9 stvari kojima nas je naučio Vini Pu

Devedeset procenata mog detinjstva čini Dizni. Pored Ariel, Bele, Snežane i ostalih princeza još jedan lik je bio mnogo važan za mene, ako ne i više od svih njih. Mali, bucmasti žuti meda koji obožava da jede - Vini Pu! Knjige o Vini Puovim avanturama su mi i dan danas na policam i veoma često ih prelistam kada mi zatreba podrška. Čak jednu posedujem i na nemačkom jeziku.☺

Ono čemu me je naučivo ovaj slatki meda jeste...

...da sitnice čine život lepim. Ne treba tražiti sreću u velikim i skupim stvarima. Ona se može pronaći i na mnogo lakši način. Samo morate da pažljivo posmatrate...

...da koliko god jeste lepo imati dobrog prijatelja, toliko i mi moramo biti dobar prijatelj.

...da moramo verovati u sebe.

...da je u redu imati popodnevne dremke. Čak i više njih.☺

...da ono što nas razlikuje od ostalih, zapravo jeste što ono po čemu smo jedinstveni.

...da moramo razmišljati svojom glavom.

...da je hrana veoma važna.

...da je bitno ponekad pustiti mozak na pašu..

...da oni koji previše brinu, zaista nas mnogo vole. Ovo bi se najviše odnosilo na roditelje, tako da kada sledeći put pomislite kako 'smaraju' samo se setite Vini Pua.

I da biste upotpunili ceo 'Vini Pu' doživljaj, pustite sebi uvodnu pesmicu uz koju ćete sigurno zapevati par stihova...


Napišite mi vaše mišljenje u komentarima, volela bih da pročitam.♥

Kontakt:
E-mail: compliment.my.brain@gmail.com

Fall in love with fall

Već duboko smo zagazili u jesen. Gde god da se okrenete osetićete to. Kroz hladan vetar u kosi, šuškanje lišća pod nogama ili miris čajeva i pita od bundeve. Često čujem kako ljudi kažu da ne vole jesen - jer je užasna. Ipak, sve ima svoje pozitivne strane. Ako ste jedan mrzitelj jeseni - na savršenom ste mestu! Ako ste ipak već zaljubljeni u ovo divno godišnje doba - opet, na savršenom ste mestu! Saznaćete kako još više da uživate u jesenjem periodu. ☺

♥ Znam da mnogima smeta hladno vreme i vetar koji samo što nas ne oduva sa ulica, ali ipak imam rešenje! Slojevi, slojevi i još slojeva odeće + ako vam je koža izuzetno osetljiva, neka krema koja je za tu namenu. Jesen je vreme za vađenje raznih udobnih džempera iz ormana, kao i za kupovinu novih. Takođe, ko kaže da su kapice samo za zimsku sezonu?

♥ Kada smo več kod vremenskih (ne)prilika tu je i kiša. Morate je zavoleti - a kako KLIK OVDE. Sve sam vam objasnila još prošle godine.☺

♥ Ušuškajte svoj kutak mekanim ćebićima i jastucima i pod obavezno nabavite barem jedan par mekanih ili vunenih čarapica!

♥ Da li znate kako kuća može lepo da zamiriše u jesnjem periodu? Ako ne znate - trk u kuhinju i isprobajte recept sa bundevom ili cimetom. Em ćete uživati u poslastici, em ćete imati divam mirišljavi jesenji dom. ☺

♥ I naravno, ništa bez dekoracija! Upotpunite svoj prostor slatkim dekoracijama o kojima ćete nešto više čitati u narednom postu... ;)

P.S: Zanemarite letnji izgled bloga, mučim muku sa blogerom i bx-... problemima, koje ni administratori ne znaju da reše... :( Nadajmo se da će uskoro naći rešenje, pošto mislim da ne bih psihički podnela da mi blog ima letnji izgled za vreme novogodišnjih praznika.

Da li volite jesen?

Koje vam je omiljeno godišnje doba i zašto?

Napišite mi u komentarima, volela bih da pročitam.♥

Chocolate Chip Cookies

Hallo Leute♥

Svašta se izdešavalo u proteklom mesecu. Putovala sam, učila, upoznala nove ljude i isprobala nove stvari. Ko ima želju da dobije celokupan utisak može posetiti OVAJ post.☺ Vama se od mog celog septembra najviše dopalo moje ekperimentisanje u kuhinji i sa zadovoljstvom ću vam pokazati šta sam ja to smućkala.

Verujem da su svima poznati 'chocolate chip cookies' koji su veoma popularni u Americi. Nakon što sam probala originalne, dobila sam želju da ih i ovde jedem. Uz malo istraživanje na internetu i par neuspešnih recepata, konačno sam naišla na onaj koji mi je odgovarao. Ipak, malo sam ga izmenila.

Biće vam potrebno:

♥ 300 grama brašna (TIP 400-meko)

♥ 50 grama belog šećera (u kristalima)

♥ 110 grama smeđeg šećera (u kristalima)

♥ 170 grama maslaca/margarina

♥ jedno celo jaje i jedno žumance

♥ 1/2 kašićice sode bikarbone

♥ 1/2 kašičice soli

♥ 1 kašičica arome vanile (može i kesica vanil šećera)

♥ 100 grama čokolade za kuvanje

...+ priranjajuća (providna) folija, "sito" (ono što koristite kada pravite makarone da biste iscedili višak vode), pek papir, mikser, rerna, dve činije, nož, kašičica, kašika, tepsija.....

Priprema:

♥ Pomešajte suve, praškaste sastojke (brašno, soda bikarbona, so) i prosejte ih u drugu činiju, kako bi se čestice odvojile i testo bilo vazdušastije. Nakon toga ovu činiju sklonite sa strane.

♥ Sada je potrebno istopiti puter. Moj princip jeste da stavim na ringlu šerpu sa vodom koju ostavim da proključa i na nju, kao poklopac, stavim duboki tanjir sa maslacem. Tako će se lepo i ravnomerno topiti, bez vaše brige da slučajno ne zagori. Prilikom uklanjanja tanjira sa istopljenim sadržajem budite vrlo pažljivi, pošto je sve vrelo i vodena para koja izlazi sa strana može biti veoma opasna. 

♥ Istopljeni puter sipati u novu, praznu, malo dublju činiju, u njega dodati beli i smeđi šećer i mutiti mikserom dok se ne sjedini. U sjedinjenu smesu dodati jaja, a nakon što se i to umuti - ekstrakt vanile.

♥ Kada su svi mokri sastojci sjedinjeni, vraćamo se suvim sastojcima koje postepeno dodajemo u mokru smesu. Pred kraj sipanja suvih sastojaka smesa će već biti poprilično gusta, tako da će mikser usporavati, ali ne brinite - tako i treba da bude.☺Ako više nigde ne budete videli tragove brašna, isključite mikser i sa njime ste završili za danas.

♥ Uzmite čokoladu i iseckajte je na kockice, one veličine koje biste voleli da imate u svojim kolačićima. Dodajte iseckanu čokoladu u smesu i promešajte kašikom ili rukom.

♥ Na radnu površinu raširite komad priranjajuće folije i na nju izručite smesu koju ćete ravnomerno rasporediti, kako bi izgledalo slično kao na slici.

Nakon toga uzmite kraj folije i prebacite na drugi kako biste "zatvorili" smesu i kao kada ste kao mali pravili zmijice od plastelina, valjajte da biste dobili jednu "kiflu". Mene je izgled podsetio na integralnu kiflu. ☺ Šteta što ovi kolačići nisu toliko zdravi... "Kiflu" ubacite u frižider na 15 minuta, a tada možete i upaliti rernu da se greje na negde oko 160 stepeni.

♥ Kada se kifla prohladi, uklonite foliju i seckajte komadiće koje ćete dlanovima oblikovati u loptice, Loptice stavite na pleh koji je prethodno obložen pek papirom i sploštite ih dlanom, tako da sve budu približne veličine. Bitno je ostaviti oko 2 cm prostora između svake, pošto će porasti. Smesu, koja vam je ostala za drugu turu, vratite u frižider dok ne bude vreme za njeno pečenje.

♥ Pleh ubacite u rernu i pečete 17 minuta. Ko voli hrskave, može ostaviti minut, dva duže. 

VEOMA VAŽNA NAPOMENA: Kolačići će vam u rerni izgledati nepečeno i kao da će se raspasti, ali zaista nije tako. Zbog toga što je šećer jedan od glavnih sastojaka, on će se stegnuti kada se kolačići prohlade par minuta (oko 3) van rerne na plehu i tako će kolačići dobiti čvrstu formu, hrskave ivice i mekanu sredinu.☺

Možete ih poslužiti same ili uz šolju mleka, sasvim je svejedno.☺
P.S: Mleko pomaže ako ih malo previše ispečete! ;)

Da li volite ovakve kolačiće?

Volite li da eksperimentišete u kuhinji?

Napišite mi u komantarima, volala bih da pročitam.♥

V.

Školski poljubac

Hallo Leute♥

"Napokon kraj!" Misao koja mi se vrti u glavi dok izlazim kroz glavna školska vrata. Bila je ovo jedna veoma naporna nedelja. "Uh, nadam se da je neko spremio ručak... Samo želim da jedem i spavam. Taaaako sam umorna." Nove misli iskrsavaju u mojoj glavi.
Odjednom dobijam neki čudan osećaj u stomaku. Pomislim da je to posledica toga što je moj poslednji obrok bio u 10 sati. Sada je 14 časova.
Probijam se kroz masu đaka kako bih stigla do glavne kapije.
U silnoj gužvi primećujem nešto poznato.
 
Stomak nastavlja da se prevrće. Još uvek mi nije jasno čemu ta reakcija. Pomišljam da je posledica količine nervirnja te nedelje.
Tada se setim kada se pojavljuje taj čudan osećaj, nalik leptirićima. Ipak, deluje mi nemoguće. Moj predosećaj me vara. Nije moguće da se ta osoba trenutno nalazi ovde. U mojoj školi, u mom gradu, u mojoj državi. Pričali smo jutros. Poželeo mi je sreću na odgovaranju iz logike i obećao da ćemo se videti pre početka novembra. Najverovatnije polovinom oktobra, tada će imati pauzu.

Te misli me samo još više bacaju u očajanje i sada imam još jaču želju da što pre stignem kući. Guram se kroz masu, sa pognutom glavom, kako niko ne bi primetio moje zastakljene, svetlucave oči, koje samo što se nisu slomile.

Ipak, nešto mi ne da mira i osećam potrebu da podignem glavu. U tom trenutku sam uhvatila taj pogled. Suze su mi se slivale niz lice dok sam ga rukom prikrivala, kako bih sakrila svoje oduševljenje. Te tople ruke su mi došle u zagrljaj. Podigla sam glavu prema njemu i usne su nam se skopile.

Polako se čulo šaputanje u masi. Neki su ostali ukočeni prožeti mislima "Kako je moguće da ova ružna, debela, štreberka ima ovako nešto?". Naravno, niko nije znao za nas. To je bila moja mala tajna. Čak ni moja najbolja dugarica.

Krajičkom oka primetila sam da se i pojedni profesori osmehuju u našem pravcu.
Znate, nije me uopšte bilo briga za njih. Niti za to što stojim malo ispred glavne kapije zauzimajući jednu polovinu prostora za ulaženje. Za mene je svet tada stao...
Ništa mi više nije bilo potrebno.
 
Vaoma zanimljiva činjenica jeste da se ništa od ovoga nije dogodilo - sve je bilo u mojoj glavi, a još zanimljivija da čak nisam ni zaljubljena. Nemam ni simpatiju. Ni lika koga uhodim na društvenim mrežama. Ipak, ko zna, možda je ovo neki znak koji mi univerzum šalje... Ili samo posledica nespavanja.

V.