Leto 2016

Hallo Leute♥

U sredu će biti nedelju dana od kako sam se raspustila, tako da mislim da je pravo vreme da sastavim svoju listu stvari koje bih želela da uradim ovog leta. Mnoge liste koje sam videla na drugim blogovima su mi dale razne ideje kako da učinim ovo leto posebnim. Nadam se da ste i vi sastavili svoju listu, a ako niste-papir i olovku u ruke i pravac na posao!

P.S. Molim vas popunite anketu sa leve strane bloga! ♥

♥IZGLED BLOGA

Leto je i kalendarski došlo, tako da mislim da bi bilo sasvim u redu da sunce, pesak i palme zamene ptičice, cveće i uskršnjeg zeku.

♥ZDRAVLJE

Moj glavni cilj ove godine jeste da opstanem na zdravijoj ishrani i da je uvedem tako da mi to bude rutina. Dosadašnjim (ne)uspesima baš i ne mogu da se pohvalim, ali pošto škole više nema, to može da mi bude glavni fokus.

♥KNJIGE

Da ne bih oslepela od silnog buljenja u ekran, dodatno ću se posvetiti svom omiljenom hobiju. Želela bih da pročitam barem 11 knjiga-to je broj knjiga koje trenutno imam i nepročitane su. Nadam se  da ću doći i do broja 20, ali videćemo.☺

♥SERIJE I FILMOVI

Lista serija koje započinjem da gledam u sred sezone na televiziji je neizmerno duga, a moja želja da ih sve pogledam je još veća. Naravno, tu je i lista filmova koje su mi drugi preporučili i jedva čekam da ih pogledam.

♥CVEĆE

Jedna od mojih strasti. Obožavam da se brinem o cveću, da ga zalivam, presađujem, uživam u njegovom mirisu... Cveće je posađeno još u maju i nadam se da će opstati celo leto!

♥ŠETNJE + FOTOGRAFIJA

Pored slinog sedenja uz laptop i knjige biće mi potrebno i malo kretanja, a najbolji način za to jeste da obiđem razna mesta u svom gradu + to su odlične prilike za fotografisanje.

♥VELIKO SPREMANJE

Nakon školske godine ostala sam zatrpana u gomilama papira, polomljenih lenjira, olovaka, pokvarenih hemijskih i bio bi red da ih se otarasim i da u potpunosti uživam u letu, bez podsećanja na školu.

♥DARIVANJE

Ne znam da li sam vam se ikada zahvalila, ali hvala puuuunooo na 120+ članova! Jedna od mojih želja jeste da dostignem broj 150, a tim povodom bih želela da organizujem i jedno darivanje-giveaway! Tako da-STAY TUNED.☺ 

Ova SUMMER-TO-DO-LISTa nalaziće se sa strane bloga, tako da možete da vidite kako napredujem.☺

Da li i vi imate svoju listu?

Koja vam je najveća želja za ovo leto?

Napišite mi u komentarima, volela bih da pročitam.♥

V.

Boho-chic

 Hallo Leute♥

Kao i skoro svaka devojka, i ja obraćam pažnju na modu, kako sam ukloipla odeću, a kako šminku. Kada sam bila mlađa, nisam o tome vodila mnogo računa, jer iskreno, retko kada bih imala vremena da se pogledam u ogledalo pre nego što izjurim u dvorište zgrade da se igram sa drugom decom. To mi je bilo totalno nebitno. Crvene helanke i zeleno-roza majica? Nikakav problem, bitno da ja ne propuštam ni minut više igre. Naravno, odrastanjem se sve promenilo. U dvorište ne izlazim već sigurno 4-5 godina, većina mog društva se odselila ili je razlika u godinama počela da nas razdvaja. Znate na šta mislim? Kada sam ja imala 9, a oni 7 bilo nam je svejedno, ali kada sam ušla u 13. godinu života, a drugi su imali oko 11, ta razlika se dosta osećala...

Nego, da se vratimo na glavnu tezu posta-moda. Do nedavno, kada god da sam obilazila radnje uglavnom sam nešto po svom ukusu nalazila u malim količinama, pošto se modni trendovi i trendovi u mojoj glavi nikako nisu poklapali. Ali, ove godine to se napokon promenilo. I mnogo mi je drago zbog toga.

Verovatno ste svi barem jednom ugledali neku beličastu haljinu ili majicu u izlogu, koja je prekrivena čipkom. Ili suknju od prevrnute koze. Ili nešto što vas je podsetilo na hipi stil. E, to je bilo ono što je mene privuklo. Bohemski ili BOHO stil.

Boho stil je bio dominantan šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Nastao je mešanjem modernog i hipi stila, a naziv je dobio po stanovnicima Kraljevine Bohemije, koji su bili opisani kao putnici i izbeglice iz cele Evrope. Glavna razlika između hipi i boho stila jeste što je hipi stil imao politički smisao; nosili su unisex odeću, dugu kosu, iscepane pantalone, odeću jarkih boja-da bi privukli pažnju na sebe i ideje koje su zastupali.

Ovaj stil je takođe dosta prepoznatljiv i zbog raznih muzičih festivala, npr. Coachella, koju smo svi zapanjeno pratili preko snepčetova omiljenih jutjubera.

Opet, ja uvek nađem nešto što mi se ne dopada. Ali poprilično sam zadovoljna belim čipkanim haljinama i majicama, šortsevima sa gombicama na krajevima, raznim šeširima, originalnim narukvicama, ogrlicama i prestenjem...

Da li ste čuli za ovaj stil?

Da li vam se dopada?

Kako biste opisali svoj stil?

Napišite mi u komentarima, volela bih da pročitam.♥

V.

Trinaest razloga

Hallo Leute♥

Hana Bejker. Klej Džensen. Džesika Dejvis. Džastin Foli. Za vas verovatno totalno nepoznata i nebitna imena, ali prethodnih dana na svim časovima na kojima su se popravljale ocene, oni su okupirali moje misli.

Da, mogli ste i pogoditi, u pitanju je knjiga. Prva knjiga koju sam pročitala  od kada sam uspela da završim sa školskim obavezama. I jako mi je prijala.

Šta biste uradili da vam na vrata stigne paket bez povratne adrese sa sedam audio kaseta? Verovatno isto što i Klej, jedan od glavnik likova ove priče-preslušali ste bi ih. A šta biste uradili da vam se na tim kasetama javi drugarica, koja je nedavno izvršila samoubistvo i da vam kaže da ste i vi jednim delom odgovorni za to?

U meni su ključala razna osećanja tokom čitanja ove knjige, kao da sam i ja bila Klej, kao da smo u potpuno istoj situaciji. Dalji tok radnje ćete otkriti samo ako je pročitate, jer ne volim da otkrivam najbolje delove knjige. ;) Jedino što mogu da vam kažem jeste da nećete ostati ravnodušni.

Naime, cela radnja se vrti oko par osnovnih motiva-krivice i samoubistva i tako, inspirisana ovom predivnom knjigom, odlučila sam da tim rečima posvetim barem mali deo teksta na ovom blogu.

Samoubistvo -autodestruktivni čin s ciljem oduzimanja vlastitog života.
Samoubistvo - bekstvo od  neizdržive realnosti.

Statistika kaže da  Srbija i Hrvatska spadaju u zemlje sa većim brojem suicida. Uglavnom su u pitanju mladi od 15 do 19 godina, i devojčice i dečaci. Zar to nisu deca naših godina? Zar ne bi trebalo nešto da učinimo da se taj broj smanji, da nekako pomognemo toj deci? Mnogo mi teško pada kada čujem vesti o nekome ko je skočio sa svog prozora, pokušao sebi da prereže vene ili da se predozira lekovima. Mnogo teško. Osećam kao da sam i ja jednim delom kriva, kao deo društva koji nije dovoljno informisan o takvim stvarima. Da bih to promenila, malo sam istraživala i našla sledeće:

Simptomi osobe koja je suicidna:

♥Postojanje tri stanja: amibivalencije (pomešana želja za samoubistvom; osoba želi i da okonča i da živi život), impulsivnost (to je želja koja se iznenada javi, uglavnom prouzrokovana lošim događajima) i rigidnost (razmišljanje o samoubistvu kao o jedinom načinu rešavanja problema).

♥Promene ličnosti i ponašanja (vesela i živahna osoba odjednom postaje tužna i povučena)

♥Nagla promena izgleda (npr. promena frizure)

♥Poklanjanje vrednih ličnih stvari

♥Opterećeni su osećajem krivice

♥Stalno brinu

♥Nedavno su imali prilično stresan događaj u životu (smrt bliske osobe, bolest, gubitak novca, posla)

♥Ponašaju se na način koji može biti opasan po život

♥Gubi volju za životom, nema nikakve planove i želje za budućnost

Iako ovo nisu svi simptomi, spadaju u najučestalije. Ako primetite neke gore navedene simptome kod ljudi iz svoje okoline, nemojte ih ignorisati, iako ne moraju da zneče da je osoba suicidna, možda joj samo treba podrška da prevaziđe teške periode u svom životu.

Kako postupati:

♥Ponudite osobi razgovor

♥Stavite se u poziciciju te osobe da bi ste mogli bolje da je razumete

♥Slušajte i budite strpljiv i dobar slušalac

♥Ako vam osoba spominje samoubistvo, nemojte pokušavati da je razveselite, već je pustite da govori, čak iako joj treba puno vremena

♥Ako sumnjate na njene misli o samoubistvu-pitajte je, ako zaista ima takve misli u glavi biće joj lakše što može to da podeli

♥Probajte da saznate da li osoba ima plan kako će to učiniti i čime, nakon toga ne ostavljajte je samu sa predmetima kojim bi mogla da naudi sebi

♥Obratite se za pomoć nekome stručnijem

♥Postavite osobi pitanje: Da li želiš da nestaneš zauvek ili dok bol ne prođe?

Kod nas je ova tema prilično tabu, iako to nikako ne bi trebala biti. Na svetu milion ljudi izvrši samoubistvo na godišnjem nivou! Zar to nije dovoljan povod?

Da li ste iakda pomišljali na samoubistvo, ako da koji je bio povod?

Da li je neka osoba iz vaše okoline izvršila samoubistvo?

Da li biste pročitali ovu knjigu?

Mnogo bih želela da pročitam i vaša iskustva, tako da slobodno ostavite i anonimne komentare, i ne zaboravite-uvek mi se možete obratiti za pomoć, uz 100% sigurnost da će to ostati totalno privatno i anonimno, samo između nas.♥

V.

Nije fer!

Hallo Leute♥

Koliko puta ste ponovili sami sebi ovu rečenicu ove nedelje? Ili čak i danas? Ja mogu otvoreno da vam kažem da se "Nije fer!" u mojim mislima našlo najmanje 5 puta. A danas je bio još i dobar dan, što se pravednosti tiče.

Učim pet dana jedan predmet.
Odem na kontrolni.
Rezultati: 3

Moja drugarica ne pogleda lekciju.
Ode na kontrloni.
Uspe nešto da prepiše.
Rezultati: 3

Verujem da je mnogima ova situacija poznata. Pogotovo poslednji dani i zaključivanje ocena... Na kraju svi mi koji se trudimo tokom cele godine završimo sa istim ocenama kao i deca čiji roditelji su malo posetili školu i profesore.

Osim školske nepravde, postoji još mnogo njih koje me dosta bole.

Deca, koja su jako fina, dobra i vaspitana, bore se sa besparicom i trude se da pomognu svojim roditeljima, dok nevaspitana, drska i bezobrazna deca dobijaju uslove za život iz snova. 

Deca koja svoje roditelje veoma poštuju, cene i vole ostaju bez njih, dok deca kojima su roditelji samo izvor novca imaju prisustvo svojih roditelja tokom većeg dela života.

Mi koji nismo napadni, ne ulizujemo se i ne varamo, u 95% situacija prođemo gore od onih koji imaju suprotne osobine od naših.

Deca, a takođe i odrasli, koji imaju savršeno zdravlje se uništavaju preteranom konzumacijom alkohola i duvana, dok oni koji nisu imali sreće da budu u savršenom zdravstevnom stanju moraju da muče užasne muke.

Mene nepravda mnogo muči i oduvek želim da se izborim sa njom, ali tako samo još više i više pogoršavam stvari, tj. sama sebe mnogo mučim i "jedem" svoje živce i želudac boreći se za takozvanu pravdu. Šta je ta pravda? Zašto neki ljudi imaju potrebu da narušavaju taj sklad? Meni mnoge stvari ne mogu da dođu u glavu i zato imam potrebu da i vas pitam:

KAKO SE BORITE SA NEPRAVDOM?

DA LI STE USPELI DA SE POMIRITE SA TIME?

Baš o tome smo drugarice i ja pričale sa profesorkom fizičkog pre neki dan. Njen savet je bio da prestanemo da gledamo druge i da upoređujemo stvari, da gledamo samo sebe kao jedinstvenu personu.

Šta mislite, da li njen savet zaista može pomoći?

Da li je vredno probanja?

Napišite mi u komentarima, imam ogromnu želju da pročitam i tuđe stavove i savete. :*

V.