Bajsikla, bicikl ili jednostavno bajs?

Hallo Leute♥

Ne znam za vas, ali prve vožnje bicikla za mene su bile mučenje. Konstantno padanje i vrištanje da me ne puste su bile samo dve sitnice koje smo, verujem, skoro svi proživeli prilikom učenja da vozimo bicikl. Više se ni ne sećam koliko je ta obuka trajala, ali vredela je. To je bilo negde kada sam imala oko 7 godina. Kada sam u potpunosti savladala tu veštinu, obožavala sam da jurim ulicama dok mi vetar mrsi kosu i dok točkovi podižu kamenčiće i prašinu. Osećala sam se kao da mogu da osvojim svet.

Poslednji put kada sam sela na bicikl bilo je sigurno pre 5 godina. Iskreno, razlog mi nije baš poznat, ali je to verovatno zato što su nam tada ukrali četvrti bicikl i shvatili smo da nema svrhe kupovati novi.

Već neko vreme sam na selu, i verujem da vam je poznato da se ovde najčešće koristi baš ovaj dvotočkaš kao prevozno sredstvo. Pre par dana mi se upalila lampica i setila sam se da je sestra pre nekog određenog vremena dobila novi bicikl i ovde ga ostavila (da ne bismo ponovo ostali bez njega...). Odličila sam da ga izvezem iz šupe i obiđem koji krug. Na početku sam se brinula da li se uopšte sećam kako je to okretati pedale a ne pasti iste sekunde.

Izašla sam na ulicu, namestila desnu pedalu da bude na većoj visini i dalje više nisam morala ni da razmišljam. Bilo je divno. Opet isti vetar u kosi i točkovi koji podižu prašinu i kamenčiće.

Vožnja bicikla je kao pisanje. Ne možete skroz zaboraviti. Svima nam se tokom leta malo pogorša rukopis jer ne pišemo puno kao tokom školske godine. Prvih nedelja trudićemo se da ispravimo ta čudna, nesigurna slova, a posle se vraćamo u našu rutinu. Isto je i sa biciklom.

Da li ste naučili da vozite bicikl i kada?

Kako nazivate ovog dvotočkaša u vašem kraju?

Ko vas je podučavao ovoj veštini?

Napišite mi u komentarima, volela bih da pročitam.♥

V.